MI­LA­NO/VE­NE­CI­JA – Li­de­ri ita­li­jan­skih re­gi­ja Lom­bar­di­je i Ve­ne­ta iz­ja­vi­li da gla­sa­nje o ve­ćoj auto­no­mi­ji pred­sta­vlja „isto­rij­sku pri­li­ku” da nji­ho­vi bo­ga­ti sje­ver­ni re­gi­o­ni stek­nu ve­ći ste­pen sa­mo­o­pre­dje­lje­nja i za­dr­že vi­še pri­ho­da od po­re­za.
Pred­sjed­nik Ve­ne­ta Lu­ka Za­ja re­kao je u San Ven­de­mi­ja­nu da se „upra­vo pi­še no­va stra­ni­ca isto­ri­je”, pre­no­si AP.
Isto­vre­me­no, pred­sjed­nik Lom­bar­di­je Ro­ber­to Ma­ro­ni re­kao je, na­kon što je gla­sao, da re­fe­ren­dum pred­sta­vlja „isto­rij­sku pri­li­ku” da dva li­de­ra za­tra­že „ve­će nad­le­žno­sti i re­sur­se”.
Oba li­de­ra, ko­ji su iz re­do­va Li­ge za sje­ver, na­sto­je da na da­na­šnjem gla­sa­nju iz­dej­stvu­ju ubje­dlji­vu po­bje­du gla­so­va u ko­rist ve­će auto­no­mi­je ka­ko bi ste­kli po­li­tič­ki uti­caj u pre­go­vo­ri­ma s Ri­mom s tim u ve­zi.
Kad je o od­zi­vu ri­ječ, Ma­ro­ni je sni­zio svo­ja oče­ki­va­nja na tre­ći­nu od ukup­nog bro­ja gla­sa­ča u Lom­bar­di­ji, na­vo­di ame­rič­ka agen­ci­ja uz na­po­me­nu da je do po­dne­va u toj re­gi­ji gla­sa­lo šest od­sto gla­sa­ča.
U Ve­ne­tu je, pak, do po­dne­va na bi­ra­li­šta iza­šlo 21 od­sto gla­sa­ča, a po­tre­ba­no je pre­ko 50 od­sto ka­ko bi re­fe­ren­dum bio pu­no­va­žan.
Ve­ne­to i Lom­bar­di­ja da­nas or­ga­ni­zu­ju sa­vje­to­dav­ne re­fe­ren­du­me o ve­ćoj auto­no­mi­ji, ali od­bi­ja­ju bi­lo ka­kva po­re­đe­nja sa se­ce­si­o­ni­stič­kom Ka­ta­lo­ni­jom.
Re­fe­ren­du­mi su u skla­du s ita­li­jan­skim Usta­vom, ko­ji pred­vi­đa da par­la­ment mo­že re­gi­ja­ma da­ti ve­ću auto­no­mi­ju ako one to za­tra­že.
U slu­ča­ju po­bje­de, predsjednici Ve­ne­ta i Lom­bar­di­je pla­ni­ra­ju da za­tra­že ve­ća ovla­šće­nja u obla­sti zdrav­stva, obra­zo­va­nja i in­fra­struk­tu­re, kao i ovla­šće­nja ko­je su ina­če re­zer­vi­sa­na za dr­ža­vu kao što su bez­bjed­nost i imi­gra­ci­ja, što su omi­lje­ne te­me Li­ge za Sje­ver. Za to bi, me­đu­tim, tre­ba­lo pro­mi­je­ni­ti Ustav.
Ma­ro­ni je uoči gla­sa­nja vi­še pu­ta re­kao da će se re­fe­ren­dum odr­ža­ti „u okvi­ru na­ci­o­nal­nog je­din­stva” i da ima za cilj „re­for­mu od­no­sa iz­me­đu cen­tral­ne vla­de i re­gi­o­nal­nih vla­da”, dok je Za­ja na­veo da je bi­lo ka­kvo po­vla­če­nje pa­ra­le­la s Ka­ta­lo­ni­jom – po­ku­šaj da se obes­hra­bre bi­ra­či da gla­sa­ju za ve­ću auto­no­mi­ju.
U me­đu­vre­me­nu, pred­sjed­nik Evrop­skog par­la­men­ta An­to­nio Ta­ja­ni re­kao je da bi Evro­pa tre­ba­lo da se pla­ši ši­re­nja ma­lih na­ci­ja, u tre­nut­ku ka­da se Špa­ni­ja bo­ri s ka­ta­lon­skom kri­zom, a Lom­bar­di­ja i Ve­ne­to odr­ža­va­ju re­fe­ren­du­me o ve­ćoj auto­no­mi­ji, ali je re­kao da su re­fe­ren­du­mi u Ita­li­ji le­gi­tim­ni i da se po to­me raz­li­ku­ju od ono­ga u Ka­ta­lo­ni­ji.